5 razloga za kupovinu papagaja
Pas ili mačka, obično je najčešća dilema kod izbora kućnog ljubimca. Međutim sa liste želja za novog kućnog ljubimca ne treba isključiti papagaje. Predstavljamo vam 5 razloga koji će Vam možda pomoći da se odlučite baš za ovog razigranog, zabavnog i uvek raspevanog ljubimca.
1.INTELIGENTNI SU I ZABAVNI
Reći nekome da ima ptičiji mozak možda zvuči kao uvreda, međutim treba imati u vidu da su ptice jedne od najinteligentnijih stvorenja u životinjskom svetu. Razmislite o tome: koja druga životinja nauči da imitira ljudske pokrete, interpretira najrazličitije zvukove ili ima sposobnost da priča? Osim toga ovi razigrani i zabavni ljubimci uvek će vas oraspoložiti nekom od mnogobrojnih melodija ili novom imitacijom koju su naučili.
2.DRUŠTVENI SU
Papagaji su veoma društvene životinje, a neki se mogu više vezati za vlasnika nego psi i mačke. Papagaji će uvek pažljivo saslušati svog gazdu (iako ga neće baš uvek razumeti) i uvek će naći način da podignu atmosferu u kući. Neće propustiti priliku da se pohvale novom melodijom sa raznovrsnog repertoara. Neki papagaji, kao na primer Nimfe uživaće i da se maze za gazdom.
3.SAVRŠENI ZA MALI PROSTOR
Nije uvek najpametniji izbor dovesti psa ili mačku u mali stan, jer jednostavno neće imati dovoljno prostora da trče i da se zabavljaju, a da pri tome ne unište namještaj. Sa pticama to nije slučaj. Za njih vam je dovoljan prostor na koji možete spustiti kavez. Osim toga za njihovu igru van kaveza nije potrebno mnogo prostora kao za mačke i pse.
4.NISU PREVIŠE ZAHTEVNI
Ptice ne zahtevaju pažnju koliko psi i mačke. Ne morate da ih vodite u šetnju ili da ih zabavljate. Naravno, potrebno je da im redovno menjate hranu i vodu i da ih puštate da lete. Igra sa ovim pernatim stvorenjem biće smo bonus. Čišćenje kaveza i nereda koji napravi papagaj ne oduzima previše vremena.
5.NISU SKUPI
Pticama je potrebno mnogo manje hrane, nego drugim ljubimcima. Ptice najviše jedu semenke, ali dobro je dopuniti njihovu ishranu po nekom porcijom voća i povrća. Najveći trošak je kupovina kaveza. Papagajima nije potrebno previše igračaka. U zavisnosti šta voli u kavez se može staviti ogledalo, zvonce, penjlica, ljuljaška ili neka grančica sa kojom će se ljubimac zabavljati.
Bolesti i lečenje
Samo zdrave ptice mogu da pruže potpuno zadovoljstvo. Svako odstupanje od normalnog izgleda i ponašanja ptica može da bude, i najčešće jeste bolest. Ni jedan ljubitelj ili odgajivač ptica ne ostaje ravnodušan tom prilikom. Svaka pojava nakostrešene ili nevesele ptice onespokojava i najiskusnije odgajivače. Njih možda najviše, jer su oni najupućeniji kakve sve posledice može da donese bolest i za obolelu jedinku i za sve ptice u njenoj okolini. Razumljiva je uznemirenost ukućana, koja se po nekad graniči sa panikom kada uoče da sa ljubimcem cele porodice nešto nije u redu.
Bolesti ptica koje se drže u veštačkim uslovima su, uglavnom posledica nepažnje i nebrige njihovih vlasnika. Ptice koje žive u uslovima gde se poštuju i ispunjavaju sve njihove potrebe u odnosu na smeštaj, ishranu i razmnožavanje retko se razboljevaju i najčešće uginu od starosti. Bolesti ptica su najdrastičniji primer zavisnosti kućnih ljubimaca od njihovih vlasnika.
Klasična podela bolesti na virusne, bakterijske, gljivične, parazitarne, povrede i rane ne znači previše u praktičnom smislu našim ljubiteljima i odgajivačima ptica. Izuzetno malo veterinara se specijalizovalo za bolesti malih ptica. Međutim potrebno je samo malo trezvenijeg razmišljanja i snalažjlivosti da bi se na osnovu ličnog iskustva ili iskkustva bližnjih u lečenju humanih bolesti, došlo i do rešenja kako da se leči obolela ptica. Najčešće bolesti ljudi i životinja imaju iste simptome i reaguju na iste lekove.
Ovo ni u kom slučaju ne znači da treba da se potraži pomoć veterinara kada je to moguće. Njihova uloga i značaj u avikulturi su od velike važnosti.
Male ptice su izuzetno slabo otporne kada ih obuzima bolest. U većini slučajeva, od pojave prvih simptoma pa do tragičnog kraja prođe samo nekoliko dana. Ova činjenica ukazuje koliko je važna svakodnevna kontrola njihovog izgleda, odnosno zdravlja, i brzina reagovanja na uočene promene.
Posebno je važno da se ukaže na opasnost od nekontrolisane upotrebe antibiotika u preventivi i lečenju ptica. Pogotovu je to potrebno pošto se stiče utisak da takva pojava uzima maha među odgajivačima. Nekontrolisana primena antibiotika prouzrokuje veću štetu nego korist. Samo na osnovu tačno postavljene dijagnoze i urađenog anitibiograma – testa osetljivostii patogenih bakterija na pojedine antibiotike, sme da se upotrebi određeni preparat. Svi normativi, koji se primenjuju na male ptice, ne samo kada su u pitanju lekovi vec i vitaminski i brojni drugi preparati, su posredno dobijeni na osnovu njihove primene u živinarstvu. Prevelika doza leka će, u kombinaciji sa njegovim neželjenim dejstvom, sigurno da škodi.
Male tvrdokljiune ptice, koje žive u veštačkim uslovima, najčešće oboljevaju na organima varenje i disanje, stradaju od povreda i rana, pate od preteranog izrastanja kljuna i noktiju.
Pojavu ili samu bolest karakteriše niz opštih simptoma. Oni mogu mnogo da ukažu da sa pticom nešto nije u redu, ali ne mogu da ukažu na lokaciju bolesti. Precizne podatke o bolesti mogu da ukažu samo specifični simptomi.
Opšti simptomi su smanjena fizička aktivnost, apetit, telesna težina i poremećaj opšteg izgleda ptice.
Kod bolesne ptice se prvo uočavaju lako smanjene fizičke aktivnosti i apetita. Pri tonme nema nikakvih drugih promena na ptici. Izgleda potpuno zdrava. Jedino je primetno da je mirnija, Duže stoji na štapiću nego što je uobičajeno, i da u porciji nije sva hrana pojedena. Svaka ptica ima redovne dnevne periode povećane i smanjene aktivnosti. Da bi se uočile promene u njihovom ritmu i intenzitetu, neophodno je da se dobro poznaju biološke osobine ptice.
Ove prve simptome odgajivači uglavnom previde. Međutim, baš od njihovog pravovremenog uočavanja zavisi blagovremeno opažanje specifičnih simptoma, koji ukazuju u kom je sistemu bolest, i izbor načina lečennja in lekova. Zato se do sada i naglašava da je važna svakodnevna kontorola izgleda i ponašanja ptica.
Drugi stadijum je kada su fizička aktivnost i apetit toliko smanjeni da je to lako uočljivo. Ptica stoji suviše dugo na štapiću, perje joj je lako nakostrešeno. Uzimanjem u ruku može da se oseti da je oslabila,ovo je momenat za uvoženje mobilnog stanja. Neophodno je da se ptica odvoji u poseban, najbolje bolnički, kavez i prostoriju, po mogućstvu, u kome će da se leči. To je poslednji trenutak da se nešto preduzme što moože da garantuje izlečenje.
Prva mera u ovom stadijumu je utopljavanje ptice. Bolnički kavez efikasno rešava ovaj problem. Njegov nedostatak može da se nadoknadi držanjem kaveza sa pticom pored nekog grejnog tela ili unošenjem sijalica od 25-40W u kavez. Pri tome sijalica mora das e zaštiti žičanom mrežom da ne bi ptica došla u neposredan kontakt sa njom. Pored zagrevanja, oboleloj ptici je važno da ima svetlost svih 24 sata, da bi mogla da jede kad god zaželi.
Sledeći stadijum već odaje teško stanje ptice. Svi opšti simptomi su jasno izraženi. Pregledom se utvrđuje da je ptica jako oslabila. Razvili su se specifični simptomi u punij meri. Ptica liči na pernatu lopticu. Ne izvlači, skoro nikako, glavu nispod krila. Retko se pomera na štapiću. U ovom stadijumu i pored svega što je moguće i što se zna u lečenju ptica, izgledi za lečenje su pola – pola.
Poslednji stadijum ne daje skoro nikakva izglede za izlečenje. Izrazito nabundurena ptica stojji u nekom uglu kaveza neprekidno. Pregledom može da se utvrdi da je oslabila. Grudna kost joj podseća na oštricu noža.
Higijena i Mitarenje
Održavanje
Među ljudima postoje brojne razlike, u kojoj spadaju i odnos prema čistoći, urednost i sistematičnost. One su prisutne i kod odgajivača ptica. Zbog toga, kavezi, ptice i način na koj ih održavaju i gaje oslikavaju njihovu ličnost. Ptice same po sebi, nemaju nekih estetskih zahteva, ali je sigurno da će bolje da žive u čistoj i urednoj sredini.
Da bi gajenje ptica bilo uspešno, svaki odgajivač bi trebalo da ima program prema kojme uređuje ambijent za svoje ljubimce. Pažljivo planiranje i redovan i sistematičan rad su osnova i garancija za uspeh. Ovo se posebno odnosi na odgajivače koji imaju veliki broj ptica.
Svi poslovi oko ptica se mogu podeliti na one koji se obavljaju svakodnevno, nedeljno ili sezonski.
Svakodnevno održavanje: Uobičajeni dnevni poslovi oko ptica nisu ni brojni ni komplikovani. Izuzetak su pojedini periodi, kao što je parenje. Svode se na davanje hrane i vode i kontrolu izgleda ptica.
Prilikom hranjenja kontroliše se količina pojedene hrane. Veliki ostatak nepojedenog semena ili čak ne dirnuta porcija mogu da budu prvi znak da sa zdravljem ptica nešto nije u redu. Podrazumeva se da zdrava ptica pojede svo seme u pravilno odmerenoj dnevnoj porciji.
Ostaci dodataka podložni kvarenju, kao što su mešavina sa jajima, voće, zeleniš, moraju obavezno da se odstrane. Pojilice moraju da se isprazne i napune svežom vodom, ako su zaprljane, treba ih oprati. Zapuštene pojilice su jedan od najvećih izvora bolesti.
Prilikom hranjenja i pojenja treba da se iskoristi prilika da se ptice pogledaju iz bliza i prekontroliše izgled njihovog izmeta. Svakodnevna kontrola je najbolji način da se uoči eventualno pogoršanje zdravlja, i po poterebi, blagovremeno reaguje.
Da li će svakodnevno održavanje da se upražnjava ujutru ili u neko drugo doba dana, zavisi isklljučivo od slobodnog vremena odgajivača.
Nedeljno održavanje: Najvažniji nedeljni posao odgajivača je čišćenje kaveza, odnosno volijera. ako se drži veći broj ptica od optimalnog broja u odnosu na uslove, ova operacija treba da se češće obavlja.
Osnovni postupak je da se promeni podloga: hartija, šljunak i sl. Jednom nedeljno se peru: hranilice, pojilice i štapići. Posebno je važno da se napomenen da se, prilikom čišćenja, obrati pažnja na eventualno prisustvo pipe. Zato treba da se pregledaju sastavi kaveza, prostor između vrta i rama, između štapića i žica i sličnih nepristuupačnih mesta.
Kupanje: Pogrešno bi bilo da se misli da se ptice kupaju jedino zbog zadovoljstva koje im kupanje pruža. Ono je više od zadovoljstva. Kupanje je nagon kod ptica. Kupanjem održavaju kvalitet perja boz koga im nema života.
Pticama ne treba da se ograničava kupanje. Ako žele, neka se kupaju svakog dana. Najmanje što im je potrebno, to je jednom nedeljno.
Za kupanje mogu da im posluže ili spoljna kupatila, koja se kače na vratima kaveza, ili unutrašnja, bilo koja pogodna posuda koja može da im se unese u kavez. Voda za kupanje treba da je čista i temperature približne spoljnoj. U kupatilo se stavlja onoliko vode kolko je dovoljno da ptica slobodno stoji u njoj. Duboka voda ih plaši.
Ako iz bilo kog razloga ne postoji mogućnost da se pticama obezbedi normalno kupanje ili to same ptice odbijaju, onda ono može da se zameni „tuširanjem“. Naime, po pticama može da se raspršuje voda iz neke prskalice. Poželjno je da kapi vode budu što sitnije.
VAŽNO je da napomenemo da pticama rteba vreme da im se perje osuši i da nesme da se desi da zanoće mokrkog perja. Zbog toga je podne ili rano popodne zadnji termin za njihovo kupanje.
Sezonsko održavanje: Najmanje dva puta godišnje mora da se napravi veliko čišćenje i spremanje kaveza, volijera, prostorije i celokupnog pribora. To obično pada u proleće i jesen, pre i posle sezone parenja i odrastanja mladunaca.
Kavezi se temeljno peru i, po potrebi, popravljaju, lakiraju ili prebojavaju. Polica za kaveze, takođe. Temeljno pranje je Prilika za dezinfekciju zbog preventive. Ako se ptice drže u posebnoj prostoriji, treba je okrečiti jednom godišnje.
Pripremaju se gnezda i materijal za svijanje, odnosno uklanja uportebljeni materijal i gnezda temeljno peru.
Propusti za vreme velikog sezonskog raspremanja – spremanja mogu teško da se otklone u drugo vreme. U sezoni parenja kada se nema vremenaza druge aktivnosti i kada je važno da se ptice ne uznemiravaju, nije pogodno da se neki kavez pomera da bi se na njemu nešto doteralo ili da se sređuje prostor oko njega.
Menjanje perja
Proces menjanja perja (mitarenje) je od izuzente važnosti u životu ptica. S druge strane zaokupljuje pažnju svih odgajivača i ljubitelja ptica. Za iskusne odgajivače to je proces koj traži da svojim pticama posvete posebnu pažnju. To je period kada treba osobito da se vodi računa o tome kako se održavaju i hrane.
Menjanje perja je prirodan i redovan proces u životu svake ptice. Kod malih tvrdokljunih ptica ono se odiggrava svake godine, a kod nekih ptica i po dva puta godišnje. Taj proces se odvija zato što se perje vremenom troši i haba, naročito tokom sezone parenja, i ne može više da obavlja svoje dve najvažnije funkcije – da omogući pticama savršen let i da ih štiti od nepovoljnih vremenskih uticaja.
Ptice menjaju perje i jednom dužem vremenskom razdoblju. Ima ptica koje delimično menjaju perje u proleće da bi dobile svadbenu odeću. Većina ga menja posle sezone parenja. Male ptice, u prvoj godini života, menjaju samo malo perje. Velika pera menjaju tek u drugoj godini, po postizanju polne zrelosti.
Kod ptica keoje se drže u veštačkim uslovima može da dođe do odstupanja u odnosu na njihov prirodni, kalendarski ritam. One potpuno demistifikovane kao što su kanarinci i tigrica, menjaju perje u odnosu na vreme kada su izležene, odnosno, na vreme postizanja polne zrelosti. To može da bude bilo koje doba godine.
Proces odbacivanja starog perja i rast novog ima svoj red po kome se odvija. Ptice nikad ne odbacuju svoje perje odjednom. Menjanje perja počinje pojedinačnom zamenom pera iz krila i repa, uz istovremeno menjanje sitnog perja. Perje na glavi se menja poslednje. Kada se uoče klice novog perja na glavi to znači da je mitarenje pri kraju.
U periodu mitarenja pticama treba posvetiti posebnu pažnju i negu. Tada su ptice izuzetno osetljive i svako nepotrebno uznemiravanje može da dovede do šoka, pa čak i do uginuća ptice. Pored toga što im je potreban mir, potrebna im je i higijena. Poželjno je da se u toku mitarenja, pticama obezbedi kupanje svaki dan jer kupanje pored toga što ptici održava čistoću, pomaže novom perju da što bolje izraste.
Potrebno je da se obrati pažnja na ishranu u periodu mitarenja. Tada su portebe za belančevinama povećane, jer je perje uglavnom izgrađeno od njih. Svaki nedostatak belančevina se odražava na kvalitet perja. Čak ako se samo jedan dan ne da dovoljna količina to će se videti, jer će perje u jednom svom delu, izraslom u tom periodu biti lošeg kvaliteta.
Količina belančevina u hrani može da se poveća dodavanjem semenja koje ih poseduje u većem procentu, uglavnom masnog. I dodavanjem mešavine sa jajima. S druge strane mora da se vodi računa da se ptice ne pregoje jer su za vreme mitarenja manje aktivne. Zato je u tom periodu izuzetno važna uravnotežena ishrana.
Za vreme mitarenja je potrebno da se pticama redovno daje voće i, naročito, zeleniš. Preko njega dobijaju neophodne vitamine, soli, minerale i pigmente koji daju boju i sjaj perju. Bosebno je blagotvorno da im se daje krastavac, kolut po ptici, jer se pokazalo da ubrzva promenu perja i poboljšava kvalitet novog.
Smeštaj i Ishrana
Smeštaj
Prvi problem za one koji su se odlučili da drže i gaje ptice, je gde da ih smeste. Važan je, bez obzira dal je namera da se drži jedna ili više ptica. Izbor podesnog prostora je od podjednake važnosti i za odgajivače i za ptice. Odgovarajući prostor omogućava odgajivaču da nesmetano može da posmatra svoje ljubimce kad god zaželi, komotan rad oko njih i, zahvaljujući tome, doživljaj potpunog zadovoljstva koj mu pruža hobi. S druge strane, ptice u takvom prostoru mogu da imaju sve ono što im je neophodno za ugodan život i uspešno razmnožavanje.
Ishrana
Osnovu jelovnika papagaja čini semenska hrana, tj mešavine zrnastog semenja. Semensku hranu dobro je dopuniti voćem, povrćem i zelenišom, kako bi se postigla uravnotežena ishrana i obezbedile sve neophodne hranjljive materije belančevine, ugljeni hidrati, masti, vitamine i minerali.
Jedan od osnovnih uslova za zdrav u dug život ptica i njihovo razmnožavanje u veštačkim uslovima je pravilna ishrana. To podrazumeva da im se obezbede dovoljne količine, i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu, svih neophodnih elemenata: hranljivih materija, vitamina, soli, minerala, oligoelemenata i vode. Samo u tom smislu je ishrana uravnotežena i komplentna. Nedostatak bilo čega od nabrojanog može da ima lakše ili teže posledice po zdravlje i život ptica i njihovu moć razmnožavanja.
Svo semenje koje se daje pticama može da se podeli po sastavu na:
suvo ili brašnasto
masno ili uljano
U suvom seemenu preovlađuju ugljani hidrati, belančevina ima do 20% a masnih materija svega nekoliko.
U masnom semenu, kako što mu i ime kaže, preovlađuju masne materije. Ugljenih hidrata i belančevina ima u približno istim procentima. Masno semenje je, uglavnom, bogatije belančevinama od suvog.
Svo semenje je, po sastavu, siromačno solima i mineralima. Najbogatije od sveg je svetlo seme. Ono sadrži oko 7% soli i minerala.
U suvo semenje spadaju: svetlo seme (kanarinsko seme, glanc, sjajc, škajol), muhar, proso i ljušten ovas (zob).
U masno semenje spadaju: uljana repica, konoplja, suncokret, lan, neger i mak. Danas mak nije uobičajeno zastupljen u mešavini semenja, već se daje posebno, najčešće kao lek.
Pored nabrojanog semenja, koja se kupuju u odgovarajućim prodavnicama, postoji da ljubitelji i odgajivači ptica sakupljaju semenje raznih korova i drugih biljaka koje su prirodna ptičja hrana. Najlakše se nalazi i sakuplja seme češuljage, mišjakinje, maslačka, bokvice, tarčužka, zatim seme breze i četinara.
Često se čuje u komentarima ljubitelja i odgajivača ptica da neka ptica neće da jede pojedine vrste semenja. Postoje samo tri opravdana razloga za tu pojavu:
Da to seme ne ptipadaprirodnoh hrani ptice,
Da je preveliko za nju i
Da mu je ljuska previše tvrda.
Ni jedan drugi razlog nije prihvatljiv da bi se tolerisalo da neka ptica ne jede seme koje joj se daje.
Ako je zbog kvaliteta i uravnoteženosti ishrane potrebno da neka vrsta semena bude zastupljena u hrani, onda je neophodno da se ptice priviknu na njega. Problem prevelikog semenja i onog sa tvrdom ljuskom je lakše rešiv. Može da se stuca, razbije ili samelje.
Ptice se najlakše uče da ptihvate novu hranu po sistemu ugledanja, u društvu ptica koje ne proobiraju. Ako ovaj metod ne uspe, onda mora da se pribegava prisili. Potrebno je da se ptica – probirač drži u odvojenom kavezu. Tako je onemogućena da dođe do drugog semena osim onog koje joj se da.
Proklijalo seme: U priroodi se ptice hrane semenjem raznih stadijuma zrelosti, odnosno hranljivosti. Posebno je važno da su u mogućnosti da jedu proklijalo semenje. Ono je, zbog stvaranja klice, odnosno začetka života i procesa koji ga prate, kvalitetnije po hranljivim vrednostima od semenja u mirovanju. Zbog važnosti koje ima, posebno u periodu parenja, poželjno je da se daje i pticama – kućnim ljubimcima.
Proces proklijavanja nije nimalo komplikovan, a najveći problem je da se nađu odgovarajuće posude. Problem može da se reši upotrebom plastičnih cediljki za čaj ili sita za prosejavanje brašna.
Šta treba izbegavati
Namirnice koje mogu biti opasne po zdravlje papagaja i koje treba potpuno isključiti:
Mnogi vlasnici ne znaju da su stvari iz njihovog domaćinstva, kao i određena, hrana jako opasni za njihovog pernatog ljubimca!
Životinja koja živi sa ljudima može biti u kontaktu sa mnogim hemikalijama, isparenjima i jedinjenjima koja nisu štetna za ljude i a koja su jako opasna za ptice. Takođe, zdrava ishrana papagaja treba da sadrži puno svežeg i kuvanog voća i povrća pa je izuzetno važno da znate kako da izbegnete dijareju, trovanje i povraćanje kod svog papagaja:
Alkohol
Nikada, baš nikada nemojte svojoj ptici davati alkohol! Opravdanja poput „sam je hteo“ zaboravite! Papagaji su poznati po tome što u prirodi jedu sa svojim jatom i verovatno će hteti da probaju sve sa vašeg stola. Alkohol ih može otrovati, na mestu ubiti i izazvati probleme u njihovom nervnom sistemu.
• Seme jabuke
Verovali ili ne jabuka, baš kao i breskva, kajsija i kruška, u svom semenu može sadržati tragove Cijanida koji je štetan za papagaje. Kada svom pernatom ljubimcu dajete jabuku, budite sigurni da ste izvadili seme i dobro oprali plod .
• Čokolada
Iako je fenomenalnog ukusa koji papagaj sigurno neće odbiti, čokolada može izazvati povraćanje i probleme sa varenjem koji mogu odvesti u smrt.
• Sredstva za čišćenje kuće
Najveća opasnost ovde vreba u direktnom trovanju papagaja koji bi, na primer želeo da „proba“ tečnost za pranje pločica. Postarajte se da on ne može da priđe vašim bocama sa ovim tečnostima i time mu spasite život. Takođe prostoriju u kojoj papagaj boravi ne treba čistiti agresivnim sredstvima koja ostavljaju jak i karakterističan miris za sobom.
• Ogrlice i sredstva protiv buva
Sva živa bića moraju uneti određene količine soli ali papagaji od velike količine mogu imati niz zdravstvenih problema. Problemi sa bubrezima, preterana žeđ i dehitratacija su samo neki od razloga zašto morate boditi računa o količini soli koji vaš papagaj unosi u organizam. Ovi proizvodi bezbedni su za vašeg psa ili mačku ali ne i za papagaja! Zbog njegove male telesne mase, kontakt sa njima može izazvati teško trovanje i uginuće. Ukoliko rukama dodirujete ogrlice protiv buva ili direktno aplikujete sredstvo na drugog ljubimca, operite dobro ruke pre nego što ponovo budete u kontaktu sa pticom.
• Avokado
Avokado je izazvao mnoge polemike u svetu veterinara, kada je reč o njegovom korišćenju u ishrani papagaja. Mi vam savetujemo da ga ipak preskočite, jer je zabeleženo nekoliko slučajeva u kojima je izazvao probleme sa srcem kod pernatih ljubimaca.
• So