Braonouha konura

Opis

Sa svojom dužinom od 26cm spada u srednje papagaje. Pored ove osnovne vrste, postoje i dve podvrste i to: Paragvajska braunouha pyrrhura i Bolivijska braunouha pyrrhura.Ove dve podvrste razlikuju se od osnovne po nešto manje različitoj boji perija na grudima, leđima i repu. Osnovna boja braunouhih papagaja je svetlucavo maslinasto zelena, dok perije na grudima ima kestenjastu nijansu. Čelo ovih papagaja je takođe smeđe braon koja prelazi u crnu u blizini kljuna. Iznad voštanice imaju po nekoliko crvenih pera. Ušno pokrivno perije je sivkasto braon po čemu su ovi papagaji i dobili ime. Perije na bočnim stranama vrata, grla i grudi je zelenkasto sa žuto-braon obrisima, s’tim što pri kraju imaju maslinastu boju i prugast izgled. Dužina jednog krila je 13-14cm sa zelenim ivicama, letna pera su plavičasto-zelena sa plavim krajevima,a na samom kraju su zelena. Donja strana krila je sivkaste boje. Rep je sa gornje strane smaragdno zelen, a pri kraju i sa unutrašnje strane crvenkasto-braon, što je naročito izražajno dok ptica leti. Iris je tamno braon, a očni prsten koji nije operjan je bele boje kao i voštanica.

Gde živi

Nalazi se i živi na svim terenima zemlje; do 1300 m nadmorske visine, naročito oko Atlantskog dela šuma i otvorenih travnjaka sa araucaria šumama; u kultivisanim regionima; plantažama i po parkovima u gradovima.

Braonouha Konura prirodno stanište: istočna Bolivija, severni Paragvaj i jugozapadni Matto Grosso, Brazila

Život u prirodi

Braonouha Konura se kreće u jatima od 10 do 15 ptica van sezone razmnožavanja; nisu stidljivi; teško se uoče po drveću jer im perje daje odličnu kamuflažu; društveni su; parovi i manje grupe se drže zajedno; obožavaju da čiste jedni druge; ponekad se sretnu u izuzetno velikim jatima od nekoliko stotina ptica na leglu i drveću na kojima se hrane; upadljivi su jer su bučni; redovno odlaze na vodopade; obožavaju da se kupaju na ivicama vodopada gde voda prska; često oforme izmešano jato sa Brazilskim i Običnim Papagajima; lete brzo i na sve strane.

U prirodi Braonouhe Konure se hrane zrnevljem, cvećem, voćem, košticama; redovno napadaju kukuruzna polja i voćnjake zadajući veće štete.

Kao kućni ljubimac

Braonouha Konura su mali živahni papagaji, koji nisu naročito bučni u odnosu na većinu konura. Mlade pirure se vrlo brzo prilagođavaju na svoje nove vlasnike, čak i kada nisu ručno hranjene. Pošto su energične i veoma aktivne ptičice, treba im obezbediti veliki kavez (minimum veličine kaveza za nimfe) koji im omogućava da skakuću sa stajalice na stajalicu i koji je dovoljno širok da mogu potpuno raširiti krila. Pri izboru kaveza treba obratiti pažnju da ne bude pocinkovan i da je razmak između rešetaka mali, što nije čest slučaj sa velikim kavezima. U kavez im treba staviti par igračaka, koje s vremena na vreme treba menjati, da im ne dosade.

Pored semenske hrane za srednje i velike papagaje, svakodnevno im treba davati hranu biljnog porekla, koja treba da bude zastuljena bar 30 % (a po mogućstvu i više) od ukupnoe količine hrane koja im se daje. Takođe, treba im omogućiti kupanje bar 3-4 puta sedmično, pošto obožavaju vodu. S obzirom da u prirodi spavaju u dupljama, preporučljivo je pokrivati im kavez kada spavaju, ili im postaviti kućicu/gnezdo uz kavez, u koju mogu ući da prenoće.

Braonouha Konura su dugo prisutne u volijerama odgajivača. Poznato je da su još 20 godina prošlog veka uspešno razmnožavani (1925. godine u Velikoj Britaniji, 1928. u Japanu). Takođe, decenijama su bili jedina vrsta roda Pyrrhura koja je razmnožavana u zatočeništvu. Veliku zastupljenost kod ljubitelja papagaja u inostranstvu, posledica je njihovih osobina koje ih čine odličnim ljubimcima. Zbog svoje inteligentncije, radoznalosti, energičnosti, „stavu“ i mogućnosti da oponašaju ljudski govor (istina, ne baš razgovetno) braunouhi papagaji su često opisivani kao „velike ptice zarobljene u malom telu“. Otuda ne čudi činjenica da se i primerci koji nisu ručno hranjeni relativno brzo i lako naviknu na svoje vlasnike, zbog čega je ova vrsta veoma popularna među ljubiteljima papagaja van granica naše zemlje.

I pored sjajnih osobina, dobre prilagođenosti na naše klimatske uslove, ova vrsta je relativno retka na našim prostorima. Ono što je interesantno je, da je u poslednje vreme evidentan pad interesovanja za braunouhe papagaje u korist Pyrrhura molinae ,najviše zbog prelepih mutacija koje su odgajivači uspeli da dobiju, a koje se ne javljaju kod braunouhih papagaja

Uzgoj u zatočeništvu

Oni dostigne zrelost na 1 do 3 godine – manji Pyrrhure brže sazrevaju. U bezbednom, zdravom okruženju, mogu da očekuju da žive i do 35 do 40 godina. Sezona parenja  Pyrrhura molinae u njihovoj prirodnoj postojbini traje od oktobra do decembra. Ženka obično snese od 4-7 jaja. Inkubacija traje od 22-24 dana. Mladunci operjavaju sa oko 7 nedelja a osamostaljuju se sa oko 11, s tim da ostaju sa roditeljima. Zabeleženi su slučajevi da mladunci iz prethodnog legla pomažu roditeljima pri podizanju novih mladunaca. Mlade pirure je potrebno prstenovati prstenom broj 5, u periodu od 10-14 dana starosti.

Pyrrhura molinae se relativno lako razmnožavaju u zatočeništvu. Iako se u literaturi najčešće navodi da im je potrebno obezbediti duboko gnezdo dimenzija 30,5cm x 30,5cm x 46cm, naši odgajivači ih uspešno razmnožavaju i u manjim gnezdima. Neki odgajivači preporučuju gnezda u obliku latiničnog slova L, kako ptice ne bi pri ulasku u gnezdo oštetile jaja. Takođe za ovaj tip gnezda se smatra da daje veći osećaj sigurnosti roditeljima koji leže na jajima. Preporučuje se da širina otvora gnezda bude taman tolika da ptica može ući, nikako šira, jer su zabeleženi slučajevi odbijanja ovakvih gnezda. Kao podloga unutar gnezda, može se koristiti treset u vidu donjeg i piljevina u vidu gornjeg sloja.

Ne postoji opšte pravilo ko od roditelja leži na jajima. U najvećem broju slučajeva samo ženka leži na jajima, dok se vrlo retko dešava da ovu ulogu imaju oba roditelja. Iako postoje podaci o tome da se braunouhe pirure mogu gajiti zajedno sa drugim vrstama papagaja, najbolje je odvojiti parove u posebne kaveze (volijere) namenjene razmnožavanju. Ne bi trebalo izvoditi više od 2 legla po sezoni, jer to nije dobro po zdravlje ptica.

Hrana u zatočeništvu

Braonouha Konura se pretežno hrane voćem i povrćem, listovima i cvetovima biljaka iz okruženja (poput Melinis sp., Podocarpus sp., Araucaria sp., Acacia sp. i dr.) a ponekad i larvama insekata.

Iako u zatočeništvu rado prihvataju mešavine zrnaste hrane za srednje papagaje, nikako im ne treba bazirati ishranu samo na ovoj hrani. Obavezno ih treba hraniti najraznovrsnijim voćem i povrćem, koje je prethodno temeljno isprano toplom vodom, da bi se što bolje uklonili pesticidi kojima je prskano. Imajući u vidu navedeno, ove male ptice treba svakodnevno hraniti sa: jabukama, bananama, kruškama, breskvama, trešnjama i drugim voćem.

Od povrća im se može davati: šargarepa, grašak, spanać, brokoli i sl., dok kupus i glavičasto povrće treba izbegavati. Takođe, braunouhi papagaji obožavaju mlad kukuruz, koji će rado pogrickati direktno sa klipa, a sa posebnim zadovoljstvom jedu i proklijali suncokret, proso kao i proso u klasu. Ukoliko postoji mogućnost da se naberu van gradskog područja, maslačak i mišjakinja su uvek dobrodošle na trpezi ovih malih papagaja.